Crkva Hrišćana Sedmog Dana je lokalna hrišćanska zajednica koja želi da svoj život, veru i međusobne odnose gradi na Svetom pismu, na ličnom odnosu sa Bogom i na stvarnom bratskom zajedništvu. Ne smatramo da je dovoljno samo nositi hrišćansko ime; verujemo da se prava vera pokazuje u karakteru, poslušnosti Bogu i načinu na koji živimo jedni sa drugima.

Naš cilj nije verska formalnost, niti pripadnost tradiciji radi same tradicije, već iskreno upoznavanje Boga i usklađivanje života sa Njegovom voljom.

Za nas je Sveto pismo Sveta Božija Reč i najviši autoritet za veru, život i poredak zajednice. Verujemo da je „sve Pismo od Boga dano“ da čovek Božiji bude potpun i spreman za svako dobro delo (2. Timotiju 3:16-17). Zato ono što verujemo, učimo i činimo želimo da proveravamo prvenstveno pred Biblijom, a ne pred ljudskim mišljenjem, običajem ili nasleđenim verskim obrascima.

Tradiciju ne smatramo konačnim merilom istine. Poštujemo sve ono što je dobro i što je u skladu sa Božijom rečju, ali ne verujemo da ljudsko predanje može imati veću težinu od Božije zapovesti (Matej 15:3). Svesni smo da su i ljudi pre nas mogli da pogreše, kao što i mi danas možemo pogrešiti. Zato ne želimo da ponavljamo istoriju, već da budemo spremni da svaku stvar ispitamo i, kada je potrebno, ispravimo.

U središtu našeg verskog života nije sama pripadnost zajednici, već lični odnos sa Bogom. Zato veru ne posmatramo samo kao skup učenja, već kao stvarno upoznavanje Boga, hodanje sa Njim i svakodnevno usmeravanje života prema Njegovoj volji. (Jevanđelje po Jovanu 17:3)

Verujemo da je cilj hrišćanskog života da čovek bude preobražen, da njegov karakter sazreva i sve više liči na karakter nebeskog Oca. Bog koga otkriva Biblija jeste Bog milostiv, pravedan, istinit, dugotrpeljiv i pun dobrote (2. Mojsijeva 34:6-7), i upravo zato smatramo da vera mora da menja čoveka iznutra.

Ako sebe nazivamo hrišćanima, onda naši prioriteti moraju biti isti kao Hristovi. To znači da želimo da se Božije ime proslavi našim životom, da Božije carstvo bude u nama i među nama, i da tvorimo Božiju volju, a ne sopstvenu. Kao što piše u Hristovoj molitvi „Oče naš“. (Jevanđelje po Mateju 6:9-13)

Kada govorimo o hrišćanskom životu, ne mislimo prvenstveno na spoljašnji utisak, već na unutrašnju stvarnost koja se vidi u delima. Hristos je u svojoj propovedi pokazao kakav život je Bogu mio: život poniznosti, čistote, krotosti, milosrđa, žeđi za pravdom, mirotvorstva i istrajne ljubavi prema istini (Matej 5). Zato verujemo da hrišćanstvo nije poziv na pasivnost, već na ozbiljan i odgovoran život u kome se čovek uči da voli ono što je dobro i odbacuje ono što je zlo.

Smatramo da crkva nije prvenstveno velika organizacija, već živa zajednica ljudi koji se poznaju, vole, nose jedni druge i zajedno rastu. Zato verujemo da mala lokalna zajednica ima posebnu vrednost. U njoj ljudi mogu istinski da se upoznaju, da se međusobno prate u životu, da vide potrebe jedni drugih i da grade stvarne, a ne formalne odnose.

Ne verujemo da je duhovni individualizam dobar za čoveka. Biblija pokazuje da čovek sam lako slabi i pada, dok su ljudi koji stoje zajedno snažniji i postojaniji (Propovednik 4:9-12). Zato držimo da je prirodno i zdravo da vernici podižu jedni druge kada neko posustane, da se međusobno opominju u ljubavi, da dele terete i da budu oslonac jedni drugima.

Jednako nam je važno i da se lično okupljamo. Smatramo da zajedništvo ne može da se svede samo na povremenu komunikaciju na daljinu ili preko interneta. Lično prisustvo, zajednička molitva, razgovor, učenje i međusobno podsticanje imaju nezamenljivo mesto u životu crkve (Jevrejima 10:24-25). Zajednica je najzdravija onda kada ljudi nisu samo „povezani“, nego zaista prisutni jedni u životima drugih.

Verujemo da su različitosti među ljudima važne i da jedinstvo ne znači da svi moraju da misle isto o svakom detalju. Iskrena vera ne može da uključuje slepu saglasnost u svakoj sporednoj stvari, niti smatramo da duhovna zrelost može da uključuje samo ponavljanje tuđih stavova.

Od svakog čoveka očekujemo da kritički razmišlja, da bude pošten pred istinom, da proverava ono što čuje i da svoj stav oblikuje pred Bogom. Smatramo da vera treba da bude lično usvojena, a ne samo preuzeta. Zato u zajednici cenimo iskrenost, promišljanje, otvoren razgovor i ozbiljno bavljenje Božijom rečju.

Naziv „Crkva Hrišćana Sedmog Dana“ izražava naše uverenje da je Božiji zakon važan i da ljubav prema Bogu ne može biti odvojena od ozbiljnog odnosa prema onome što je On rekao. Ne posmatramo Božije zapovesti kao teret, već kao izraz Božijeg karaktera i kao otkrivenje života koji je dobar, čist i Bogu ugodan.

Verujemo da čovek koji iskreno voli Boga želi da razume kakav život Mu je mio. Zato ozbiljno pristupamo Božijem zakonu, ne tražeći izgovore da ga učinimo manje važnim, nego nastojeći da razumemo šta nam Bog kroz njega pokazuje o sebi, o čoveku i o načinu života koji promoviše.

Naziv „Sedmog Dana“ posebno svedoči o našem uverenju da Božija zapovest o sedmom danu, odnosno o suboti, nije sporedna stvar, već deo Božijeg poretka koji treba razumeti i poštovati (Druga knjiga Mojsijeva 20:8). Smatramo da nijedan deo Božije volje nije beznačajan za onoga ko želi da mu život bude u skladu sa Bogom.

Ne predstavljamo sebe kao ljude bez slabosti i nedostataka. Naprotiv, svesni smo da nam je svima potrebna Božija milost, ispravljanje i duhovni rast. Ali upravo zato želimo da budemo zajednica koja se stalno vraća Svetom pismu, koja je spremna da uči, da se menja i da raste u ljubavi, istini i međusobnoj odgovornosti.

Naša želja je da budemo zajednica u kojoj se Bog ozbiljno traži, u kojoj se Njegova reč poštuje, u kojoj ljudi nisu jedni drugima teret nego pomoć, i u kojoj se hrišćanska vera vidi ne samo u ispovedanju, već i u životu.